Из тамних дрвореда Ивана Буњина, Зоран Ђерић

Из тамних дрвореда Ивана Буњина


Завири у живот Арсењева, завири
у Тамне дрвореде, у мемоаре Вере
Муровцеве и Галине Николајевне
Кузњецове, последње велике
пишчеве љубави, која је живела
заједно са њима, на југу Француске, у
вили "Жанет". Тај љубавни троугао
нарушила је Нобелова награда – он је
први руски писац коме је припала,
уз то и емигрант, а са емиграцијом се
није најбоље слагао: Адамович је
његовој поезији замерао недостатак
"магије речи", млађи песници – архаичност.
Она је, заиста, сва
у традиционалном духу. њене
основне теме су Русија, она древна,
лепота и смрт.

Драматично је проживљавао Други
светски рат, помишљао на повратак,
али вратио се једино у Париз, где су га
с поштовањем
дочекали велики француски
писци (Моријак, жид
и Ромен Ролан).

Иако окружен љубављу (Вере
и Галине),живео је повучено,
у немаштини, много и тешко
болујући. Забранио је издавање
својих књига, затворио се у собу,
разговарао само са
псом, чију је погибију доживео
као највећу
трагедију.

До последњег тренутка је писао.
Испоставило се књигу о Чехову,
чија су писма била његова
последња лектира. Умро
је у возу, на једном путовању
без циља.
Спустио је главу у крило
своје сапутнице
и отпутовао.

Нетипично за реализам
његове прозе. Немодерно
за своје време. И тако је
остао изван њега.


Зоран Ђерић